Throughout history, hajduks played a significant role in the resistance against Ottoman occupation of Bosnia, becoming legends of freedom and defiance in the Balkans. These brave fighters, often seen as outlaws by the occupying Turkish authorities, were viewed as heroes by the people, protecting the oppressed and striking back at their oppressors. Among the many stories of hajduks, the tale of Janko Janković, a renowned hajduk and harambaša, stands out in the story about our village Bosnia. His legacy, preserved through folk memory and local traditions, reflects the courage, sacrifice, and unyielding spirit of those who fought for their land and freedom.
HAJDUK JANKO JANKOVIĆ
The first conflicts with the Turks, along with the First Serbian Uprising in 1804, led many, who remained on their land under the terror of the Turkish occupiers, to take to the mountains as hajduks. In the folk memory, hajduks are remembered as freedom fighters. Their heroism and bravery were celebrated in songs, accompanied by the gusle, at evening gatherings, during slavas, and in other joyous moments. One of the most famous hajduks who roamed the villages of Bosnia and the surrounding areas was the renowned hajduk and harambaša (leader), Janko Janković.
Unfortunately, no written memories of hajduk Janko from the time of Turkish occupation have been preserved. The hajduks were not just rebels against tyranny, they were also avengers. In the eyes of the people, they were living proof that freedom would one day arrive. Hajduks served as protectors of the people from Turkish oppression, fighting against brutal practices like the blood tax, the right of the first night, čakara (a special tax), and countless other abuses.
Like in the old days, hajduk Janko Janković led his band as a harambaša. Hajduks always fought in groups and never alone. Interestingly, there are no surviving written texts from the time of the occupation about Janko himself. Everything we know about him comes from the oldest members of the community, who passed down stories of his strength and his signature large mustache. They say Janko personally chose the site of his burial, clearing the forest and shrubs with his bare hands.
In accordance with his wishes, Janko was buried by Bošnjaks, and today the cemetery is known as Jankovo Groblje (Janko’s Cemetery). The grateful Bošnjaks erected a cross on his grave, with an inscription that reads:
Here lies the servant of God,
hajduk Janko Janković,
Passed away year 1760,
In memory of all the Bošnjaks
Janko lived and fought during a time when Bošnjaks were under Turkish rule. He protected the village Bosnia, as well as surrounding villages, from Turkish oppressors, aghas, and beys. The hajduks brightened the dark skies over Serbian lands, preserving the legacy of the forbidden Saint Sava’s Church and the memory of their ancestors. They often defended churches and monasteries, as well as Orthodox cemeteries where placing a cross on the graves of the dead was forbidden.
We do not know who Janko’s close allies were, but it is certain that the entire village served as a hajduk refuge and sanctuary. The village of Bosnia was an ideal place for hiding, surrounded by dense forests of hundred-year-old beech trees. To this day, Janko’s monument still stands at village cemetery Jankovo Groblje. Where hajduk Janko was born remains unknown. In this part of Bosnia, there are no monuments to hajduks. And even now, when we incense the graves and light candles for the dead on memorial days, we incense Janko Janković’s grave and light a candle in his memory. His grave and monument are cared for, just like the graves of our closest loved ones.
ХАЈДУК ЈАНКО ЈАНКОВИЋ
Први сукоби с Турцима и Први српски устанак 1804. године довели су до тога да су многи, оставши на својој земљи под терором турског јарма, почели одлазити у хајдуке. У народном сјећању хајдуци су остали запамћени као борци за слободу. О њиховим подвизима и јунаштву, уз гусле, пјевало се на вечерњим сијелима, славама и у другим радосним тренуцима. На подручју села Босне и околине хајдуковао је познати хајдук и харамбаша, Јанко Јанковић.
О хајдуку Јанку нису сачуване успомене из времена турског ропства. Хајдуци нису само пружали отпор тиранији, већ су спроводили и освету. У народу су остали као неуморни доказ да ће слобода једног дана доћи. Хајдуци су били заштитници народа од турског зла, попут данка у крви, права прве брачне ноћи, чакара и безброј других намета.
Баш као у давна времена, хајдук Јанко Јанковић предводио је своју дружину као харамбаша. Хајдуци су увијек ратовали у групама и никада нису били сами. Оно што је посебно занимљиво јесте да о хајдуку Јанку не постоје усмена предања. Све што знамо о њему потиче од најстаријих, који су преносили приче о његовој снази и великим брцима. Причали су да је сам изабрао мјесто за своју сахрану, голим рукама очистивши шуму и грмље.
По његовој жељи, Јанка су сахранили Бошњаци, а данас се то гробље зове Јанково гробље. Захвални Бошњаци подигли су му крст на којем пише:
Овде почива раб Божији
хајдук Јанко Јанковић
Представи се 1760. године
спомен свих Бошњака.
Јанко је дјеловао у вријеме када су Бошњаци живјели под турском владавином. Штитио је село Босна и околна села од турских силника, ага и бегова. Хајдуци су разведрили тмурно небо над српском земљом, чувајући аманет забрањене светосавске цркве и аманет предака. Често су бранили напуштене и разрушене цркве и манастире, те уништена православна гробља, гдје није било дозвољено поставити крст на гроб умрлог.
Ко су му били јатаци, не знамо, али сигурно знамо да је цијело село служило као хајдучко склониште и хајдучко боравиште. Село Босна било је идеално мјесто за скривање, а око села се ширила густина стогодишњих букових шума. Јанков споменик и даље стоји на Јанковом гробљу. Гдје је рођен хајдук Јанко не знамо. У овом дијелу Босне не постоје споменици хајдуцима. И сада кад кадимо гробље и палимо свијеће мртвима на задушнице, окадимо гроб Јанка Јанковића и запалимо му свијећу. Његов гроб и споменик одржавамо као и споменик наших најближих.